Удружење винара Шумадије
  • potraga za prvim cokotom vinove loze

Потрага за првим чокотом винове лозе на свету

Уз помоћ ДНА анализе и профилисања, као и укрштања са резултатима археолошких истраживања, два истраживача верују да су открили прапостојбину винове лозе

Бордеауx, Бургундy, Напа Валлеy. То су само нека од познатих имена винских региона за које данас знамо. Али где је у свету израстао први чокот винове лозе? Према најновијем истраживању водећих научника, човекова дуга историја узгоја винове лозе отпочела је у југоисточној Анадолији, која се налази на тлу данашње Турске. Њихово истраживање је показало да су неке од наших омиљених винских сорти грожђа ближе повезане једне са другима него што се раније мислило.

Када је Др. Јосé Воуилламоз, швајцарски ботаничар и генетичар винове лозе, започео пре скоро десет година једно истраживање, заједно са колегом, бимолекуларним археологом Др Патрицк МцГоверн-ом, које је кренуло од идеје да се пронађе, генетички говорећи, место где дивља и питома лоза реда Витис винифера показују најближу могућу генетичку везу. Научници су дуго веровали да ће тамо, где дивља винова лоза показује највише разноликости и дели највише сличности са култивисаном винифера-ом, којој припада већина врхунских европских сорти винове лозе, бити и станиште човека који је успео да однегује први чокот винове лозе.

Југоисточна Анадолија је била на листи могућих родних места виноградарства, заједно са околним подручјима у Транскавказју - Грузија, Јерменија и Азербејџан. Југоисточна Анадолија је део “Плодног полумесеца”, и верује се да су тамошњи пољопривредници из каменог доба први припитомили дивље житарице. Ови усеви су им обезбеђивали стабилне залихе хране, што је нашим номадским прецима дало могућност да се скрасе на једном месту. То даље доводи до формирања села, друштва и цивилизације.

Након прикупљања стотине узорака сорти грожђа, Др Воуилламоз упоређује минутне делове ДНА које је назвао “микросателити” – и понавља секвенце које су корисне за поређење генома. Он је био у могућности да их користи за креирање профила ДНА различитих сорти. Најгушћа концентрација сличности између дивљих и гајених Витис винифера појавила се баш у југоисточној Анадолији.

"Предложили смо хипотезу да је ово, највероватније, прво место на коме је никла припитомљена винова лоза”, рекао је Др Воуилламоз за часопис Wине Спецтатор, након што су он и Др МцГоверн своје налазе представили на ЕWБЦ винској конференцији одржаној у Измиру 9-11 новембра, још увек не искључујући могућност да то буду Закавказје или Иран.

Докази указују на тадашње изобиље чокота у том региону. Обрано дивље грожђе није могло да се једе одмах, већ су морали да га складиште у корпама, неизбежно би доста бобица морало да се распрсне, а уз дивљи квасац брзо се грожђани сок претварао у нешто врло занимљиво. "Серендипитоус инебриатион", рекао би Др Воуилламоз.

"Ако су тај човек или жена окусили овај сок, посматрајући еуфорични ефекат, они су имали само једну идеју: Хајде да то урадимо поново." Зашто би човек почео садњу винове лозе, кад је могао да и даље бере дивље грожђе, као што је то чинио вековима уназад? Дивље грожђе није било лак плен – дивља винова лоза се пела уз дрвеће, па је бобице било тешко и опасно брати.

Др МцГоверн, аутор књига „Старо вино” (Анциент Wине) и “Отчепљивање прошлости” (Унцоркинг тхе Паст), са великим убеђењем тврди да смо кроз дугу историју повезани са уживањем у вину, и да је човек увек трагао за начином како да спречи да вино не постане сирће. Коришћењем интензивне, прецизне методе за идентификацију древних органских једињења од вина он је веома рано тестирао Анадолијске глинене посуде очигледно намењене за пиће. "Узорци из источне Турске су заиста узбудљиви", рекао је Др МцГоверн. Комбинујући њихове две области истраживања, Др Воуилламоз износи закључак да је винова лоза прво припитомљена између 6.000 и 8.000 пне, а могуће и раније.

Др Воуилламоз се заинтересовао за ДНА грожђа током рада на својој пост-докторској тези на Универзитету Калифорнија (Университy оф Цалифорниа) у Дејвису (Давис) и убрзо потом био коаутор за књигу “Сорте грожђа” (Wине грапес), која обухвата породична стабле чак 1.368 сорти, а на основу његовог ДНА истраживања.
У својим налазима је успоставио неке врло занимљиве везе. На пример, Сyрах (Схираз) је праунуче Пинот Ноир-а. "Ово је била велика вест, јер су сви мислили да Пинот Ноир и Сyрах имају потпуно различито порекло. Ја кажем, не! Они припадају истом породичном стаблу ", рекао је Воуилламоз.

Још једно изненађење: сорта Гоуаис Бланц има више од 80 изванредно квалитетних потомака, међ којима су Гамаy, Цхардоннаy, Риеслинг и Фурминт. "Ја га сматрам Казановом грожђа са оволико потомака", нашалио се Воуилламоз.

Трасирајући вински родослов, обрасци су му наметнули да мора да размисли како да промени постојећу теорију о сортама какве данас имамо у Европи. "Имамо идеју да је већина најстаријих и најважнијих сорти грожђа које су заступљене у Западној Европи донета директно од негде са Средњег Истока, Блиског Истока или Египта, Турске или Грчке, у различито време и на различита места, рекао је Воуилламоз."Верујем да “оснивачи” винских династија нису били толико бројни као што мислимо. Веома мали број сорти грожђа су заиста „оснивачи” сорти грожђа какве негујемо данас."

За европске винске сорте, до сада је изоловано 13 "оснивача сорти", кључних предака. На основу ових истраживања се верује да су прво пренете следеће сорте и то у следеће земље: у Француску - Пинот Ноир (Пинот Бланц и Пинот Грис су мутације), Гоуаис Бланц, Савагнин, Цабернет Франц и Мондеусе Ноире; у Италију - Гарганега, Неббиоло, Теролдего, Луглиенга; у Италију или Грчку - Мусцат Бланц à Петитс Граинс; у Шпанију - Цаyетана Бланца; у Швајцарску или Аустрију – Рèзе; а у Хрватску - Трибидраг.

Др Воуилламоз је рекао да постоји још много тога што треба и може да се открије у односима између лозе ових винских сорти. Он је указао да су Савагнин и Пинот сорте старе једну или две хиљаде година, и да су одговорне за многе друге сорте чији су директни прецим а које смо ми до данас култивисали. "Ми знамо да је један другоме родитељ, али не знамо у ком правцу, што је фасцинантно", рекао је он. "Пинот је или дете или отац Савагнин-у. То је невероватно". Што се тиче открића где су први виноградари започели рад, истраживање се даље наставља у Грузији, а Иран би могао скривати неке тајне. Вино у тегли пронађеној на северозападу Ирана датира из 5400. године пре нове ере. Др Воуилламоз и Др МцГоверн, који активно траже финансијере за ово истраживање, још увек нису успели да прикупе још узорака лозе.

Аутор: Владимир Стојић , Wine-expert Србија


Пратите нас!

  • facebook-удружење винара шумадије
  • twitter-удружење винара шумадије
  • you-tube-udruzenje vinara sumadije
  • google+-udruzenje vinara sumadije
  • linked-in-udruzenje vinara sumadije