Удружење винара Шумадије
  • Вински сектор у Србији

вински сектор у србији


Традиција узгајања винове лозе на територији данашње Србије дужа је од два миленијума. Заправо, традиција гајења винове лозе на овим просторима не заостаје за традицијом Француске или Италије, али су крајњи резултати неупоредиви .

Ситуација у области винарства и виноградарства у Србији


Србија је пре Другог светског рата имала чак 50.000 хектара засађених виновом лозом. Крајем 80-тих година прошлог века, та површина је спала на свега око 5.000 хектара, да би појавом и напретком приватног винарског сектора значајно повећана у последњих 20 година и сада износи око 15.000 хектара, што је, свакако, далеко од поменутог нивоа од пре Другог светског рата, а нарочито од потенцијала који Србија као винска земља реално има.

Захваљујући свом географском положају, климатским и земљишним факторима, као и целокупним условима за гајење винове лозе у Србији, пружају се широке могућност за производњу различитих типова вина. Гајење винове лозе и производња вина могу се развијати у дугом појасу винских регија Србије, почевши од севера, преко виногорја у централној Србији, па све до крањег југа. Најзад, неки вински региони су већ стекли своју препознатљивост захваљујући високом квалитету лозе и вина произведених у њима.

Република Србија прекривена је валовитим теренима и благим падинама, које су током године дуго изложене сунчевој светлости, што све погодује успешном гајењу винове лозе. Стога је грожђе из винских региона Србије изванредног квалитета, а све више се обнавља и винарска традиција, уз отварање нових подрума, широм државе.

Уобличено је неколико регија (виногорја) у којима су повољни климатски услови за гајење винове лозе.
У оквиру Шумадијског виноградарског рејона издвајају се 4 подрејона, односно виногорја и то: Крњевачко, Опленачко, Рачанско и Крагујевачко.

Опленачки подрејон

Опленачки подрејон и венчачко и космајско виногорје простире се у брдовитом делу Шумадије у сливу Велике Мораве и њених притока. Виноградарски терени су углавном источне и југоисточне експозиције. Клима се одликује правилним температурним колебањима. Типови земљишта су иловасти алувијални нанос, смоница, огајњача, параподзол и други.

Погодна клима, састав и конфигурација земљишта и изванредни услови за гајење винове лозе погодовали су узгоју аутохтоних сорти прокупац и вранац, као и старој сорти смедеревка. Сорта прокупац даје вина необично доброг квалитета, а вина прокупца добијена са купажом са винима од врхунских сорти подсећају на француска вина.

Тренутна ситуација у Србији


Виноградарство:

У Србији се под виноградима 2013. налази само 30.000 хектара. Производњом и прерадом грожђа бави се око 120.000 домаћинстава. Просечна годишња производња вина у Србији је 1,7 милиона хектолитара, а потрошња по становнику од 3,3 до четири литра. До краја бербе 2013. године убрано је око 350.000 тона грожђа, а очекује се производња милион и по хектолитара вина.

У последњој деценији површине под виноградима у Србији смањене су са 70.634 хектара на 30.000 хектара. Просечан род по чокоту је од 0,7 д0 1,54 килограма.Проценује се да се око 83 одсто површина под вишегодишњим засадима винове лозе налази у централној Србији. Током 2009. и 2010. године, засађено је тек по 600 хектара, а укупна реална површина обрадивих винограда је између 15.000 и 20.000 хектара, иако статистичка површина износи око 60.000 хектара. Помоћ државе у претходним годинама била је много више усмерена на подизање нових засада винограда. У последњих осам година, у Србији су повећане површине под виноградима за пет до шест хиљада хектара тако да данас имамо око 15.000 хектара винограда у роду.

Иначе, виноградарска производња има скромно годишње учешће у укупно оствареној вредности пољопрвиредне производње од само 2,3 одсто. Просечна производња вина у Србији између 2000 и 2011. године износила је 1,7 милиона хектолитара годишње. У 2011. години укупна вредност виноградарске производње у Србији била је 588 милиона долара. У спољнотрговинској размени у времену између 2000. и 2011. године вино остварује стални дефицит који варира између 45.500 и 208.000 хектолитара, односно 3,9 до 26,3 милиона долара. То је настављено 2012. и 2013. године. Дефицит је последица недовољне производње вина и растућег тренда у потрошњи вина.

Преовлађујуће беле сорте грожђа у новим засадима свакако су совињон бели и шардоне. Саде се, нешто ређе, и ризлинзи (италијански и рајнски) а за виноградаре и винаре све занимљивији постају пино сиви, пино бели и траминац. У избору црних сорти грожђа за производне засаде, предњаче каберне совињон, пино црни и франковка.

Даљи развој виноградарства, у великој мери, успорава испарцелисаност површина које су традиционално виноградарске, те је готово немогуће обезбедити довољну површину за подизање значајног производног засада. Такође, заступљеност интернационалних сорти грожђа умногоме је допринела запостављању неких карактеристичних и аутохтоних сорти за ово поднебље. На пример, површине под тамјаником још увек су незнатне, иако многи увиђају њен потенцијал, док багрина полако нестаје из винограда. Смедеревку скоро да више нико не сади, а изостаје и циљано подизање винограда за производњу вина за дестилацију, у којим су некада предњачиле жупљанка и смедеревка. О прокупцу се много више прича и полемише него што се прозводи, и стога се лако може десити да нестану и постојећи стари виногради.


Пратите нас!

  • facebook-удружење винара шумадије
  • twitter-удружење винара шумадије
  • you-tube-udruzenje vinara sumadije
  • google+-udruzenje vinara sumadije
  • linked-in-udruzenje vinara sumadije